Мој најдражи интервју – с академиком Предрагом Палавестром

Datum: 13 апр, 2025

У предвечерје разбијања Југославије и грађанског рата у Босни и Херцеговини, у априлу 1991. за сарајевску ,,Јавност“, интервјуисао сам академика Предрага Палавестру, књижевника, историчара књижевности. За интервју сам се добро припремио имајући у виду да долазим не само пред професора, књижевника, историчара књижевности, академика, члана Крунског савета у двору Карађорђевића, него племенитог и духовитог Херцеговца. Добро сам прошао. Разговор је био врло угодан, имало се шта чути и научити. Интервју је објављен скоро на читавој страни листа, академик је био задовољан урађеним послом.  

Да подсетимо, Предраг Палавестра је докторирао на тему “Књижевност Младе Босне“, његова “Послератна српска књижевност 1945-1970“ коју је објавио 1972. године,  убрзо је забрањена, а један део је и спаљен.

На оснивачкој скупштини Удружења Срба из Босне и Херцеговине и Регионалног одбора СПКД Просвјета, одржаном 30. марта 1991, у Београду изабран је за председника  Одбора Просвјете у нашем главном граду. Истини за вољу, није могла доћи погоднија личност, познавајући његов интелектуални рад на  обнови српског духа и самосвијети. После интервјуа често смо дружили, и у то тешко време, ширили просветитељску мисију. Он председник Просвјете у Београду, а моја маленкост у Коњицу. Међутим, у то турболентно време на сцену ступише неки нови људи, српство и патриотизам су им главно занимање,  овладаше српским културним простором. А  баша тада, је била прилика, да се после обарања комунизма кренемо у духовни и морални препород, да се вратимо нашим кореника и традицији. Али, преовладаше скоројевићи и каријеристи. Па ипак, Палвестра је остао доследан идеји који је заступао и бранио у свом дугогодишњем интелектуалном раду и  просветитељској мисији.  Није се предавао, икао је један свој рад насловио ,,Орали смо море”  

Предраг Палавестра је умро  крајем августа 2014. у 85 години. У опроштајном говору академик Матија Бећковића бираним речима и у свом стилу опростио се од свога колеге Палавестре.

“Предраг Палавестра је по свему био господин, а пре и изнад свега по господству своје речи. Чини се да није изговорио или написао ниједну која није била отмена и просејана. Држећи се својих високих мерила, с трезвеношћу и разборитошћу опомињао је да у ,,свет будућности Србе неће довести ни храброст ни покорност, него цивилизацијски преображај и њихова изједначеност са просвећеним делом човечанства“.

Бранио је свој народ од оних који су “српски дух изједначавали са хајдучком бахатошћу и укинули господство и високи аристократизам српског човека“

Па ипак, је, на крају, и он судбину српског човека и српске интелигенције, па и своју видео у Андрићевој речи ,,као јунаштво без славе и мучеништво без наде”.  (,,Политика“ 26.8.2014.)

И после скоро 35 године, сећање на академика Палавестру не бледи. Напротив, његова мисија нам је данас потребнија више него икад, у овом посрнулом српском духу. Чини ми част што сам познавао таквог човека. И зато интервју с њим ми је и данас најдражи у мом новинарском занату.  

 Сретен Јаковљевић

Извор, Стара Херцеговина