Хвала вам пријатељи

Datum: 11 сеп, 2023

Јуче сам на свом блогу објавио текст ,,Не дај боже, да ме они хвале“ Видим да је запажен код многих читалаца. Било је доста коментара. Иначе у принципу не одговарам на ,,брзе“ коментаре. Али, кад стекнем устисак да су ти људи прочитали текст, онда с уважавањем им одговарам, јер се види да су коментари искрени и добронамерни.

У јучерашњем тексту правио сам паралелу између два дома, завичаја где сам одрастао и Београда у коме сам стекао пуну професионалну и радну афирмацију. Доћи из провинције у велегард и радити тако одговоран посао, са дотад непозантима људима,  – био је велики изазов. Да подсетим, пре тога у Беогард сам долазио само два пута, више у пропутовању. Требало се сналазити и радити са људима, који су дошли из свих крајева Југославије. Требало је са ијекавице прећи на екавицу. И сад после скоро 40 година, већ на другој реченици ме ,,ухвате“ да сам Херцеговац.  ,,Грешите – велим – ја сам из Старе Херцеговине, која се протезала од Пријепоља и Милешева, Дурмитора и Котора, преко Коњичке ћуприје до Дувна“. Увек радо истичем да сам са села.  

На пољу информисања и новинарстав, настојао сам да се посао ради људски и коректно, водећи рачуна да никога не понизим. Написао стотине текстова, много се и имена помињало некa и критиковао. Е, ако ту ниси коректан, обро си бостан. Свето правило ми је било: Kад завршиш текст о некоме, окрени га за 180 степени, и размисли. Шта да тај овако пише о мени. Је ли баш све тачно и коректно написано … Вероватно сам због тога 25 година опстао као шеф Информативне службе ,,21.маја“, При крају и директор штампарије у фабрици – ДМБ Графика.  

А што се тиче завичаја и завичајаца има она народна ,,ко се на свог тужи сам себе ружи.  Или још старија ,,Испеци па реци“ Морамо се навикнути да нам чињенице буду главни атрибути кад човека хвалимо или опањкавамо.

Сретен Јаковљевић