Пре 33 године – први парастос Србима северне Херцеговине настрадалим 1941

Пре 33 године – први парастос Србима северне Херцеговине настрадалим 1941 – 1945

Datum: 30 јун, 2024

Недеља, 30 јун 1991. У Коњицу велика годовина. У порти цркве Светог Василија Великог слегао се силан српски народ. Свештеници Коњичке парохије, Ратко Шиповац и Илија Топаловић, служе литургију уз саслужење свештеника из Мостара, Чапљине и Стоца. Служе помен страдалим Србима у Другом светском рату. Први пут после ослобођења земље, од 1945. држи се јавни помен српским страдалницима из Коњица и Јабланице На свечаној академији у Друштвеном дому пред више од 500 посетилаца, представљена је књига Сретена Јаковљевића ,,Отргнути од заборава”. Међу гостима је и др Милан Булајић, аутор четворотомног дела ,,Усташки злочини геноцида”. Секретар је Одбора за истраживање геноцида над српским народом и другим народима Југославије у ХХ веку, САНУ у Београду.

Да подсетимо, Српско просвјетно-културно друштво ,,Просвјета” у Коњицу организатор је парастоса и свечане академије. Обновило је свој рад на Савиндан 1991. године. Прво друштво „Просвјета” у овом граду основано је 1908. године. У току два светска рата имало је прекиде у раду, а после ослобођења 1945. за време комунизма забрањен је његов рад.

Група српских интелектуалаца: Рајко Бјелица, професор, Сретен Јаковљевић, новинар, Боро Симић, машински инжењер, Јанко Глоговац, професор и Мирослав Глигоревић, новинар, били су иницијатори за обнављање рада овог друштва. На оснивачкој скупштини изабран је Главни одбор од 10 чланова, председник је Сретен Јаковљевић.

Било је то у предвечерјс грађанског рата у Босни и Херцеговини. Било је тешкоћа у припреми оснивачке скупштине и избора Главног одбора. Многи Срби, факултетлије, нису прихватали ангажовање у ,,Просвјети”, плашећи се за свој статус у средини у којој раде. Неке смо и разумели. Предложено је да председник буде Рајко Бјелица, угледни професор Гимназије у Коњицу. Међутим, због обавеза на послу није се могао прихватити те обавезе. Активно се укључио у рад Друштва као и на издавању књиге ,,Отргнути од заборва“.

Циљ нам је био да у просветитељску мисију кренемо са угледним и некомпромитованим људима. Људима од угледа. Наш мото је био рад на дуже стазе. Рад на духовној и моралној обнови нашег народа. За разлику од странака, које се од избора до избора боре за сваки глас и тако запостављају свој програм и идеју на чијим крилима су добијали поверење народа.

На Савиндан 1991. на оснивачкој скупштини у Друштевном дому у Коњицу, пред више од 500 посетилаца као председник ,Просвјете” обећао сам да ћемо радити на трајном неговању кулутре сећања, на нашу традицију, претке и њихова страдања. Обећање смо почели испуњавати. Већ после пола године, други дан по Видовдану, одржали смо парастос нашим страдалницима и промовисали моју књигу ОТРГНУТИ ОД ЗАБОРАВА. У којој је наведено 416 страдалника из Коњица и Јабланице. Колико нам је познато, ово је прва књига у Босни и Херцеогивни на чијим странама су Срби страдали у рату: од усташа, партизана, четника…, Погинули као четници, или партизани. Тако се нађоше четници и партизани један поред другог. Био је то први корак ка помирењу четничких и партизанских породица.

Света лутургија и свечана академија су протекле достојанствено у духу вечног српског празника Видовдана. Па ипак, остао је горак укус, било је предлога од старешине коњичке парохије да се парастос одложи до Петровдана, јер је био у току Петровски пост, па је незгодно да гости посте. Међутим паратсос је одржан када је и планиран. А свечани ручак је припремљен у прелепом амбијенту – кафани ,,Миланова пећина” у Челебићима. Уз богат ручак – печену пастрмку из газдиног рибњака. Тако је Милан Аврамовић -Пећинар, домаћин и власник кафане, припремио трпезу љубави за више од 40 гостију, у својој режији и о свом трошку. Руководство ,,Просвјете” му је било захвално.

Грађански рат у Босни и Херцеговини прекинуо је рад ,,Просвјете“. Коњички Срби се иселише и раселише по свету. Па ипак активности на неговању кулутуре сјећања су настваљене. Издате су многе књиге и публикације. Свој завичај, род и народ није заборављен.

Сретен Јаковљевић

Извор, Стара Херцеговина