Студенте називати усташама – највећа увреда српског народа
Datum: 4 окт, 2026
………
Предизборна кампња је у пуном замаху. Пљуште клевте, увреде, претње и оптужбе. Али најбруталнија је она на рачун студената и њиховог покрета, прозваше их усташама. Жалосно је, што те оптужбе долазе са јавних места, од функционера владајуће странке (СНС), од досадашњег председника државе и председнице Скупштине Србије. А њихови медији то здушно подржавају и преносе. Питамо се, да ли су свесни шта говоре. Да ли знају ко су биле усташе Анте Павелића, и које су све злочине чинили и коме су чинили. Ове оптужбе, на рачун студената су најгнуснија и највећа увреда српског народа. Увредили су стотине хиљада убијених Срба.
А најжалосније је, што на тај начин ревитализују усташке злочине. Ван сваке је памети, младост Србије, студенте који протествују против криминала и корупције, поредити са најмонструознијим злочинцима у новој светској историји. Томови књига, километарске радио, тв и филмске траке и данас сведоче, ко су, заправо, биле усташе. Довољно је рећи да су у току Другог светскох рата убили преко 700.000 Срба.
По монструозности злочина превазилазили су наше окупатре, Турке, Аустоугаре, Немце, Италијане, Бугаре, Мађаре, који су, такође, вршили сурове злочине над Србима, од набијања на колац до вешања о конопац. Окупаторски војници и жртве се бар нису познавали. Међутим усташе су убијале своје комшије, њихове жене и децу.
Људски ум не може замисити на који начин су их све убијали.. Човеку да се крв леди у жилама. Стотине примера о њиховим злочинима. Хапсили су људе и водили до јама. Живе су бацали у безданице, у ватру, ножевима клали и маљевима убијали. Највише су се иживљавали на немоћним старцима, женама и децом. У Берковићима код Билеће, на Видовдан 1941. су убијали и децу. Угљеша Даниловић, комунистички функционер, два месеца после тих злочина из Билеће пише: ,,Прича се да су усташе у Берковићима кували дјецу, нагонили њихове мајке да их једу, а после их убијали, силовали девојке и жене. Кажу, бити убијен метком то је значило срећу!“ Даниловић је после рата био први министар унутрашњих послова у влади Босне и Херцеговине и шеф УДБ-е, народни херој и генерал ЈНА.
Јасеновац је симбол страдања Срба на простору бивше Краљевине Југославије. Мада би се могло рећи да је свако веће стратиште на простору НДХ било мали Јасеновац. У том злогласном логору за једну ноћ (1942.) је у крематоријуму запаљено око 150 људи и жена. (Сведочење бившег логораша А. П. пред Државном комисијом за ратне злочине у Сарајеву 1946. Он је потпалио ту пећ. У логору је имао рођака у усташкој легији, убрзо је пуштен из Јасеновца. Рат је завршио као партизан. У том логору су од мајки отимали децу,бацали увис и дочекивали на бајонет. … Посебно су немилосрдни били према женама и деци са Козаре.
У селу Црквени бок, двадесетак километара од Јасеновца, две девојчице од 14 година су силовали, па набили на колац, потом једну девојку. Пребиловци су симбол страдања Срба у Херцеговини. Усташе су убијали, бацали у јаме, силовали кћерке пред мајкама, мајке пред кћеркама, учитељицу пред ђацима. У Клепцима усташа присилно оженио Српкињу, а пре тога убио рођеног јој брата. У Босанској Крупи жене силовали, ножевима су вадили децу из мајчиних утроба. Бранку Јунгићу из Градишке ручном тестером пререзали врат и монструми се фотографисали док му режу главу. У Ливањској јами се жена породила.., У У Подрињу скоро напунили бачву крви од убијених Срба… Злочини над злочинима… Усташе су свог поглавника Павелића частили, са кошаром пуном људских очију, извађених од Срба пре њиховог убиства. Тад се Павелић похвалио италијанском дипломати и новинару Малапрату: ,,Ово је поклон мојих верних усташа” Стотине ужасних примера, да се човеку крв леди у жилама.
Зашто овом пишем. Зато што као обичан човек не могу прећи преко увреда на наш народ, ма било ко их изговорио. Рећи да су студенти усташе – највећа увреда нашег рода. Јасно је сваком, ко хоће поштено и објективно да закључује – да је ово покрет против криминала и корупције. Зато су студенти имају подршку више од два милиона грађана Србије, скоро 50 одсто гласача на изборима. а званично регистровани у мају ове године. Њихови протести нису ни налик на некадашње демонстрације, протесте и штрајкове. Као новинар, политиколог присуствовао сам многим тим скуповима. Од првог окупљања Срба са Косова и Метохије у Пионирском парку у Београду код Старог двора, (сада Ћациленд”) 1986. године, кад су дошли да се жале државном врху, да им је угрожена безбеднсот у тој јужној покрајини.
Потом су кренули чувени раднички штрајкови из Раковице, Прво из ,,21.маја” (моје фабрике) Пешачили смо до Савезне скупштине… Следи ,,Девети март ’91’ када је Вук Драшковића са балкона Народног позоришта, командовао, јуриш, док смо се ми нагутали полицијског сузавца. Следали су митинзи, штрајкови. Крађа избора 1996… Пети октобар 2000.. па срамотно хапшење Слободана Милошевића и испоручивања Хашком трибуналу. баш на Видовдан, велики српски празник… Све те демонстрације су биле препознатљиве по амбијенту, паролама, захтевима и вођама – лидерима. Студенти их нису копирали, створили су свој оргинални покрет.
……
Студентским протестима сам први пут присуствовао на Славији (Београд) , 22. децембра 2014, скоро два месеца од трагедије у Новом Саду – пада надсретшнице на железничкој станци у којој је живот изгубило 16 грађана. На том скупу, прво ме изненадио сам амбијент, младост, пароле, скандирање, на крају и говорници. Ни налик на страначке скупове. Немају лидера, немају ,, јуришнике” у првим редовима”., букаче. Све некако спонтано, лепршаво, занимљиво. Пароле писане ћирилицом. Државне заставе, нема страначких. На транспарентима цар Лазар и Његош. Ретко који који старији човек је међу њима. Е па сад такву омладину називати усташама, баш се изгубила свака мера људскости.
……
Од Новог Сада, Беогарда студенти, по мразу, снегу, и киши и сунцу пешаче Србијом, од народа беру симпатије и поштовање. На другој страни, противници, владајућа елита прогласи их : издајницима, блокадерима, терористима, екстремистима, страним плаћеницима, руљом , на крају најлепише им најпогрднију етикету – усташе. Па зар су усташе, деца рођена у Србији, 50 година после Другог светског рата. Није то неки минорни покрет разних екстремиста, који буче прети и улива страх грађанима. Овде је реч о покрету младих које подражва пола Србије. Реч је о општенародном бунту против криминала, копруције и разваљеног система вредности. И њих називати усташама!?. Или назвати усташама младе у Нишу, потомке српских устаника на Чегру, чијих 952 главе Турци узидашае у познату ..Ћеле кулу, или потомке стрељаних у Крагујевцу, Краљеву, Шапцу, Срему…
О нашој ружној слици, медији у Хравтској ликују, не само о томе како су се у Србији ,,појавиле усташе” већ и око командовања српском војском. Тако њихов један портал преноси .. ,,Најважнија вијест хрватског тједна стиже из Србије. Врховни командант српске војске и председница Републике Србије постала је наша жена. Добро није баш наша, али је наша Хрватица, из кршке лозе старог Антона Брнабића.
На крају још једном би ЗАМОЛИО све политичаре, да студенте и њихов покрет не називају усташама. Има и она народна. Ко се на свог тужи, сам себе ружи.
Славија, транспарент, Његош: Рађа се сунце слободе, државне заставе као и транспарент СТУДЕНТИ ПОБЕЂУЈУ
Сретен Јаковљевић,
политиколог, новинар, публициста
………
Извор, Стара Херцеговина
Фото, Стара Херцеговина
,