Sreten Jakovljević
Sreten Jakovljević
Sreten Jakovljević
Sreten Jakovljević
Sreten Jakovljević

Ревизију наше историје вршили су разбијачи Југославије

Datum: 19 авг, 2023

,,Политика“ 19. август 2023

  У рубрици Међу нама 14. августа је објављен коментар господина Драгослава Димитријевића ,,Ревезионисти наше историје“. Аутор реагује на мој текст ,,Ко врши ревизију наше историје“ који је објављен у вашем листу 1. августа. Господин Димитријевић ми приговара да сам прећуто и сакрио од читалаца истину о Станку Совиљу борцу Пратећег батаљона Врховног штаба НОВ и ПОЈ, који је помињан у првом Димитријевићевом тексту. Сакрио ништа нисам, понављам, податке сам преузео из монографије пуковника ЈНА Виктора Кучана ,,Сутјеска долина хероја“ са 36 стране. Реч је о богато илустрованој монографији штампаној 1978, у тиражу 15.000 примерака, а уводну реч написао је председник државе Јосип Броз Тито. Понављам, подаци су из наведене моногарфије. Ако је Кучан погрешио наводећи различите податке у две књиге, његова је грешка.   

Тако ми, без основа, господин Димитријевић приговора да прећуткујем и сакривам истину, и закључује на основу једног примера, који сам тачно пренео, сврстава ме  у ред ревизиониста наше историје. Понављам, и даље стојим иза сваке речи коју сам написао у прошлом коментару. А што се тиче ревизије историје, она је почела после ослобођења земље 1945. године. У то сам се уверио за време тридесетогишњег истражавања, које сам објавио у књизи ,,Скривена историја о страдању Срба на простору НДХ 1941 – 1945“.  

Комунистичка власт је скривала и минимизирала усташке злочине геноцида над српским народом, забетонирала усташке јаме у које су Срби бацани. На тим стариштима постављене су безимене споме-плоче на којима се не помињу да су жртве  били Срби, а злочинци усташе. Ради лажног братства и јединства пропагирана је симетрија о подједнаком учешћу свих наших народа у борби против окупатора и домаћих квислнга. По најновијим истраживањима историчара, у Босни и Херцеговини у јунском и јулском устанку 1941. међу 50.000 устаника Срба било је око 50 Хрвата и муслимана (0,1%). Али, после рата неке усташке крајеве прогласише устаничким. Настала је најезда, лажнобораца на борачке пензије, помоћу два сведока Тако, Бошко Савковић, у својој књизи ,,Лажноборци трче почасни круг“, објављеној за време комунизма – 1990 године, наводи 300.000 лажнобораца и да су државу коштали осам милијарди долара. Многе је именом поменуо чак и фотографије им објавио. Нико га није тужио.  

Да не говоримо о скривању истине и фалсфиковању историјских чињеница о многим ратним догађајима. Грађени су лажни митови о партизанским победама, о великом вођи. Четницима Драже Михаиловића приписивани су чак злочини усташа и комуниста. Комунисти се одричу идеала за које су се борили. Уставним променама 1968. институционализован је национализам у републикама. То је почетак краја Југославије. Усташке емигрантске организације  упадају у земљу и врше диверзије. Уставом из 1974. републике, и обе покрајине у саставу Србије, добише прерогативе државности и своју војску – територијалну одбрану. Неприкосновени владар Југославије, маршал Јосип Броз им је у томе помогао. У свом говору, на највећим маневара ЈНА ,,Слобда 71“, у време Маспока у Хрватској, у Карловцу 6. октобра 1971 изјави: ,,Наш народ жели да живи у заједници без обзира на 6 суверених република“. Поставља се питање, ко је дозволио да постану суверене. Био је то подстрек републичким комунистичким лидерима да брже заплове у сепартистичке воде.

Почетком деведесетих година распаде се Југославија. Броза се брзо одрекоше други народи, осим Срба.  А време је најбољи судија и оно потврди да су комунистички лидери из других република и народа  бивше СФРЈ, радили у корист својих нација, а само српски на штету свога народа. Због тога их српски народ с правом оптужује да су га издали и понизили. Народ који је ту исту Југославију створио 1918. У њену темеље Србија је уградила скоро трећину свога народа страдалог у Великом рату 1914 – 1918. Нажалост, многи то заборавише. То је ревизија наше историје и скривање истине о страдању нашег народа.

Сретен Јаковљевић,

новинар и публициста

Београд 19. август 2023.