Како је цимер Ивана Стамболића, одбио кандидатуру за председника општине Раковица
Datum: 13 сеп, 2026
Избори 1982. године. Партија предлаже, Петра Радаковића за председника општине Раковица. Овај виспрени Личанин им одговори досетком из свога краја. ,,Моји Личани кажу да је за мачка велики терет говеђа глава” Није се прихватио врло одговорне функције, која поред части пружа и одређене привилегије. Петар је радио као алатничар и калибриста, у раковичком ,,у 21. мају”, систему од 5500 запослених. Стекао углед доброг радника, коректног и поштеног човека, без мрље у биографији. Није вредело убеђивање другова, Перо је одржао дату реч. Вратимо се у данашње време. У време купљених диплома, празних биографија и велике пљачке и похлепе, па зар би неко од таквих, одбио такву понуду и функцију – незамисливо.
Петар је занат алатничара изучавао у раковичком ИМР-у. Цимер и велики другар му је био Иван Стамболић, после познати привредник и политичар. Дуго је био директор ,,Техногаса” у Раковици, затим секретар ЦК СК Србије и председник Председништва Србије. Остали су искрени пријатељи све до Ивановог свирепеог убиства.
Баш у време Перине ,,кандидатуре” (1982.) Иван Стамболић, постаде секретар Градског комитета Савеза комуниста у Беогарду. Четири године касније Иван шеф Партије Србије, а Перо на изборима глатко прође за савезног посланика (делегата). Изабран је у Савезно веће Скупштине Социјалистичке Југославије. Делегат (одборник) је у Скупштини општине Раковица. Председник радничког савета у ,,21.мају”. Награђиван, одликован, али увек једноставан и велики човек. Био је и председник Издавачког савета фабричког листа ,,21.мај”. Од првог нашег сусрета (1985.) наше дружење и је било искрено и дуготрајно.
На крају нешто лично, док је Перо био савезни посланик у Скупштини СФРЈ, снабдевао ме је разним скупштинским материјалима. Нарочито оним које су носили ознаке строго пов. ,,Меморадум САНУ”, ,,Случај Јованке Броз” ,,Случај Ђорђа Мартиновића” Србина из Гњилана са Косова и Метохије… Имао је обичај да каже ,,дај гони их у неку ствар, види колико папира потрошише а ништа конкретно не рекоше. Све нешто закукуљено и замумуљено… Такав је био мој другар Петар Перо Радаковић, људина и Ликота са дна каце.
Сретен Јаковљевић
Извор, Стара Херцеговина.